Putovanje

Moje Putovanje      

      Ja sam pustolov. Znate li to? Prosao sam mnoga mesta i video razne ljude, drugacije, cudnih frizura i jos cudnijeg jezika. Reci sam samo neke upamtio, one lepe, koje se pamte kao dobar kolac ili parce torte. Ostaje uvek sladak ukus koji se razliva po nepcu kad se setite prvog zalogaja.
         Ali ja cu vam pricati o najlepsoj zemlji. U nju se tesko stize,samo avion to moze. Sva je okruzena morem, jer samo odabrani smeju uci u njene luke. Prekrivena zelenilo, i malim kucicama od drveta ne odstupa od onoga sto bi joj i sama priroda pruzila. Sve se uklapa. U malim kucicama zive mali ljudi, vredni su, malo jedu, puno rade i zdravi su. Jako dugo zive, ali to im i priroda daruje. Daje im zdravlje u zamenu za postovanje koje joj ukazuju. Reke su je prosarale svu, sa planina se munjetivo spustaju u podnozja noseci ribu. Samo nju jedu. Drugo meso je nepotrebno. U svakoj kuci nacicete muzicki instrument. Jako je vazno biti raspevan, pesma donosi radost porodici. Nocu pre spavanja, nakon vecere porodica se okuplja i zabavlja na svoj nacin, pesmom ili filmom. Ovi mali vredni ljudi ne nose skupu odecu, previse su velicanstveni u svom karakteru da bi se kitili ruznom odecom jarkih boja. Sve je uklopljeno u prirodu.
       Ako zelite da posetite ovu zemlju, setite se, to mozete samo avionom ili morate biti jako dobar plivac. Cak i tada nije sigurno da cete biti primljeni. Ne smete drugima reci put do nje, moraju sami da ga nadju, jer samo najbolji pustolovi tako daleko mogu da stignu.