Dete u coveku nikada ne miruje

Dete u coveku nikada ne miruje

Detinjstvo je najlepsi period zivota. Kao dete mozemo doziveti ono sto kad odrastemo nikada necemo moci.Vecina dece jedva ceka da odraste, ali oni ne znaju da vise nikada nece imati toliko snova u dzepu, prljave ruke od blata, slinave rukave i usta umazana od cokolade.

Covek koliko god da poraste, obrazuje se, postane uspesan i zaboravi na svoje detinjstvoipak u dusi ostane ono luckasto i nevaljalo dete. Cesto ispadne da su odrasli cak i veca deca od nas. Ljudi kad porastu postanu ozbiljniji, ali ipak dodju i ti trenutci kada su i njima potrebni ti nestasluci i decije ludosti.Time se pokazuje da dete u coveku nikada ne miruje. Odraslima je bitno da ostave utisak na nas, da nas vaspitaju i objasne sta je u zivotu dobro, a sta ne. Ipak ja znam da se u svakom od njih krije jedno luckasto i neveljalo dete koje se krije kao da igra zmurke. Ponekad bi zeleli da nisu odrasli, ali zivot ide dalje. Problemi su sve veci i veci. Vrate se u proslos i sete se da se sve to promenilo, da su sada stariji, ali ma koliko god odrasli u njima sce uvek biti to iskreno dete koje ce ziveti vecno i koje ce ih za bilo koji problem koji ih bude snasao gurati da idu dalje, govoriti da nista ne moze da ih zaustavi, da sve moze da se resi.

Volim da razmisljam o tome kakva cu ja biti. Da li cu zauvek ostati dete ili cu postati tmurna, poslovna zena?Ali ne bih volela brzo da saznam. Zalim da uzivam u ovim trnutcima odrastanja i bez obaveza.