Izmisljeni dogadjaj

Izmisljeni dogadjaj

Cesto nam se i samima dogadjaju stvari koje su nepojmljive, ali ako bih mogla da izmisljam nesto od toga, onda bih sigurno dala masti na volju.

Malo ko se moze pohvaliti bujnom moastom ali moja ce vam pokazati da zaista umem da preteram. Budim se ja jedno jutro, cinilo bi se kao svako drugo i krenem da se spremam za skolu.  Ulazim u kupatilo i tamo pronalazim odskrinut prozor na kojem je u pari ispisano „ putuj“ i na pultu pored lavaboa mala koverta sa avionskom kartom. Spremim se ja, ali naravno ne u skolu, nego samo par neophodnih stvari ne znajuci da li je u pitanju neslana sala ili prava karta i krenem lagano ka vratima. Polako sam se kretala ka stanici je sama nikada nisam isla na aerodrom, pogotovo ne autobusom i naravno posve nesigurna hoce li me pustiti u avion bez roditelja, ali mislila sam u sebi, ako stvari vec same po sebi ovako lagano teku, ni na aerodromu ne bi trebalo da bude problema. Vozim se autobusom sa izrazom lica kao da je sasvim logicno da neko mojih godina putuje sam na aerodrom. Stizem na konacnu stanicu i krecem lakano ka kliznim vratima aerodroma koja me propustaju. Prilazim pultu i stjuardesa mi govori gde putujete i ja joj lagano pruzam kartu drhtecom rukom tek sad shvatajuci da karta mozda i nije prava. Mlada devojka za pultom mi upucuje osmeh i govori: „ Znaci, putujete u Indiju?“ nesigurno klimam glavom i spustam kofer na pokretnu traku.

I tako sam vam ja otputovala u Indiju. Neverovatno zar ne. Bilo mi je zaista lepo, mnogi su mi pomagali da se snadjem u toj nepoznatoj sredini i naravno, kao i sto sam otisla, tako lako sam se i vratila svome domu.