Jedan vetrovit dan

Sastav Jedan vetrovit dan

         Ne volim vetar. Nekad mi se cini da sam veci ljubitelj velikih zima, niskih temperatura i neverovatnih pljuskova koji podsecaju na monsunske oluje.
       Ali vetar nikako. Kad duva vetar nijedna garderoba vas ne moze ugrejati, i kroz najdeblju jaknu male iglice studeni koje nosi vetar probijaju do samih kostiju. Usi je gotovo nemoguce zastititi jer nema te kape ili sala ili sesira koji ce odoleti naletima vetra koji radi samo na tome da vam oteza dolazak do krajnje cilja koji ste sebi zadali. Ali to je jos blaza varijanta u kojoj se borite protiv suvog vetra koji u najgorem slucaju nanosi prasinu prema vasem licu. Ne, mnogo gora kombinacija je ona koja ukljucuje pljusak koji vetar nanosi mimo svih zakona gravitacije i koja vas zapljuskuje do smoga vrata. Nazalost nema ni tog proizvodjaca koji bi izmislio kisobran koji bi odoleo naletima vetra pa vrlo cesto zavrsite kao ja tog dana kada smo imali pismeni a nisam mogla izmisliti razlog da ostanem kuci u toplom krevetu. Stojite tako na sred trotoara dok vas zapljuskuju automobili koji izgleda kasne samo onda kad ima bara na ulici i sa obe ruke drzite kisobran koji se izvrnuo naopako u naravno vec uveliko popucao.
       Ne mogu zato reci da volim vetar ni u jednoj varijanti i ni sa jednim godisnjim dobom iskombinovan. Sva secanja vezana za njega uglavnom su bila losa ili u najbolju ruku smesna.