Jesen u mom kraju

Sastav na temu ,,jesen u mom kraju” ili Jesen u mom gradu. Ovaj pismeni tj tema Oktobarske boje u mom kraju i ova tema Jesen se poklapaju pa se mogu iskoristiti isti pismeni sastav jer je u pitanju opis jeseni.

          Jesen u mom gradu je uvek lepa. Malo mesto prepuno zelenih povrsina daje jeseni sansu da zablista u svim svojim bojama.

         Sreca je pa ne zivim u velikom gradu gde dominiraju zgrade i parkinzi. Kada je grad prekriven betonom, osim sivila koje i inace imate, nemate puno toga drugacijeg da vidite. Svejedno je koje je godisnje doba, sve razlike vidite samo u tome da li je napolju temperatura visoka ili niska i to je sve. Gradskom sivilu doprinosi jos i kisa koja je obavezno pracena i vetrom. Ali ja zivim u malom gradu, gde imate tek po koju zgradu, a sve ostalo su kuce sa dvoristima prepunim drveca koja menjaju boju svojih krosanja, a svaka je drugacija sa drugacijom nijansom crvene. Na kraju lisce gubi tu jarko crvenu boju i polako prelazi u narandzastu da bi na kraju u potunosti pozutelo i otkacilo se od grana koje je tako dugo cvrsto drzalo u zagrljaju. E onda mozete da uzivate u sarenilu koje se prostire travnjacima jer trava ostaje tamno zelena sa mesavinom tog istog zutog lisca. Sve podseca na umetnicko delo nekog slikara koji voli sve boje ovog sveta. Ali to nije sve, kad koracate, pod stopalima osetite suvo lisce i cujete njegovo pucketanje. Pravu malu jesenju sonatu. Ili u sumrak citate knjigu kraj prozora i slusate kapi kise kako udaraju u okna i ono malo lisca sto se jos zadrzalo na drvecu.
      Jesen je sigurno jedno od nasarenijih godisnjih doba koja imamo, i steta je sto danas malo ko ume da uziva u njegovim lepotama. Nazalost, sivilo i zima je ono sto vecina vidi, a to je daleko od onog sto jesen zaista jeste u mom gradu.