Moji roditelji

Moji roditelji

        Kao mala mislila sam da niko nema ljepsu mamu i da niko nema jaceg tatu. Onda sam odrasla. I postepeno pocela su pitanja i naredbe i ogranicenja.

        Moj otac inace drzi sve konce u svojim rukama, a majka mu je podrska u svemu. Njega se pita za dzeparac, njega pitam za izlazak, njega pitam za sve bitne stvari u zivotu i bez njegovod odobrenja nista se ne smije. Majka je na njegovoj strani sa uvijek dodatnim pitanjima i potrbnim pojasnjenjima oko svega.Moras obuci potkosulju, vrati se do jedanaest, nemoj bez jakne ici vani, kod koga ides, do kad ces ostati, a ko je on, zasto nisi jela, moras pojes supu… Postepeno su mi pocela ici na zivce pitanja i naredbe. Osjetila sam da me ne razumiju i da me sputavaju. Nismo mogli naci zajednicki jezik ni oko cege. I opet sam odrasla.

     Shvatila sam da da moji roditelji nisu ni najjaci ni najljepsi nego samo mene besprijekorno vole i da milijardu postavljenih pitanja i jos toliko ogranicenja su tu samo za moje dobro ni zbog cega drugog. Mada ipak ne bi mi nista bilo ni da ostanem u gradu do 12 sati.