Pismo prijatelju

Dragi moj prijatelju,

Proslo je jako dugo od kad smo se zadnji put culi i videli. Kako se Bozic sprema, osetila sam potrebu da ti se javim i prenesem malo praznicne atmosfere koja vlada u mojoj zemlji i medju mojim narodom. Znam da budisti nemaju ovakve praznike ali sigurno ste culi za njih ili si nekad procitao. Moram ti priznati da mi nedostajes i da bih volela da prozivis ove praznike sa nama. Zima je napolju i sve je zavejano tako da ovih dana napustam kucu samo kad je to potrebno. Kako se praznici priblizavaju, povecavaju se i moje kucne obaveze. Sve mora biti spremno za taj dan, pa najpre kucni poslovi oduzimaju vecinu mog slobodnog vremena. Sreca je to , da u vreme ovih praznika postoji raspodela poslova koje obavljaju muskarci i zene u kuci. Bas smo juce isli kod bake da donesemo slamu koju cemo prostreti ispod stola kako bismo simbolizovali slamu i krevet u kojoj se rodio Isus. Gotovo svaki dan da idmo u crkvu, jer moram ti priznati od svih praznika koje slavimo u toku godine, Bozic je svakako najlepsi i najsvecaniji, i meni najdrazi. Znam da je daljina velika ali zeljno iscekuje tvoj odgovor i dolazak u posetu. Danas je peti januar i hladnoca je velika. Kako si ti? Tvoja porodica? Napisi kako izdrzavas ovu zimu?
Puno pozdrava,
Tvoja…