Zimske čarolije

Obožavam kada dođe zima i kada sneg prekrije sve što se vidi. Zima je moje omiljeno godišnje doba i uvek je bila draga mom srcu. Zima donosi ljudima hladnoću, ali i toplinu. Hladnoća nije važna, važna je toplina u srcu, važan je osećaj smirenosti koji donosi zima. Zima je neverovatno simpatična i idilična, zima je godišnje doba koje nema svoju konkurenciju. Bez zime, čitava godina bi bila potpuno prazna, zima predstavlja kraj godine, ali i početak sreće i radosti. Uživam u svakoj zimi, uživam u zimskim čaroljijama. A kako to radim, objasniću vam u naatavku ove priče.Zimske čarolije – sastavKada zvanično i kalendaraki počne zima, moje srce drhti i treperi od radosti i uzbuđenja. Volim kada je napolju malo hladnije vreme, nikada nisam voleo vrućinu i moram priznati da mi ona zaista smeta. Upravo zbog toga mi moji roditelji kažu da sam dete zime. Hladnije vreme mi u potpunosti odgovara i osećam se prijatnije i lagodnije. Naravno, zima sa sobom donosi puno čarolija i to je nešto što mi se jako dopada. Kada smo kod zimskih čarolija, puno volim da se igram sa svojim drugarima u snegu. Obično pravimo sneška belića ili se grudvamo. Sreću koju osećam u trenutku kada se igram u snegu, ne mogu opisati svojim rečima. Ta sreća je nešto veličanstveno, nešto što se doživljava u trenutku. Trudim sa da svaku zimu maksimalno iskoristim za igru, zabavu i razonodu. Hladnoća mi nikada ne smeta i baš mi je drago što sam otpotan na nju. Igranje u snegu uključuje i pravljenje sneška belića. To obično radim sa svojom mlađom sestrom. Ona se, takođe, puno raduje snegu i kada se zaigra, ne usprevam da je vratim natrag u sobu. Nikada neću zaboraviti onaj dan kada smo zajedno napravili najvećeg sneška belića u čitavom gradu. Tog sneškog belića pravili smo skoro tri sata i trudili smo se da izgleda što bolje i zanimljivije. Svi su bili oduševljeni onim što smo bili napravili, a naročito naši dragi roditelji. Veoma smo se iznenadili kada smo čuli da će nas zbog toga nagraditi čokoladom i bili smo zaista presrećni. Zima i zimske čarolije pružaju mogućnost svakom detetu i svakoj osobi da iskaže svoje umetničke sposobnosti. Naime, od snega se mogu praviti različite skulpture i različiti oblici. To može biti jako uzbudljivo, naravno i interesantno. Belina snega osvežava moje poglede, najviše volim kada sa svojim roditeljima odem u šetnju do planine. U planini uvek padne najviše snega i veoma je lepo gledati zavejane planinske pejzaže. Kao da zima ima četkicu u svojim rukama kojom boji u belo sve pred sobom. Svaka nova zima je, po meni, čarobna. Zima mi pruža mogućnost da se igram sa svojim drugovima one igre koje ne mogu da se igraju tokom leta i to je jedan od razloga što favorizujem zimu kao godišnje doba. Svi moji drugari isto tako vole zimu i kada se svi zajedno igramo veoma nam je zabavno, interesantno i veselo sve. Bezbroj puta sam dobio kritike od svojih roditelja zato što se nisam dobro i toplo obukao. Ali, crveni obrazi i hladni prstići sastavni su deo zimskih čarolija. Sve je to normalno i jasno kao dan. Uveren sam da ne postoji dete koje se nikada nije prehladilo zato što se dugo igralo u snegu i zato što nije moglo da odoli prelepim zimskim čarolijama. Detinjstvo bez zimskih čarolija nije pravo detinjstvo. Ko nije iskusio zimske čarolije, ne zna šta je to prava sreća. Zimske čarolije predstavljaju neponovljivu avanturu. U zimskim čarolijama pronalazim sebe, volim da trčkaram po snegu, volim kada je sve oko mene obojeno u belo, sneg je nešto najlepše što može da padne sa neba, sneg je dar prirode. U svakom slučaju, zima prija mom biću i telu i zima je u mom srcu.

Svaki put kada neko pomene zimu, istopim se od miline i osećam se sjajno. Zima i simske čarolije bude u meni avanturistički duh, zima i zimske čarolije bude u meni dečaka koji stalno sanjari i koji ima jasne želje i vizije. Zimske čarolije mi daju slobodu, zimske čarolije mi otvaraju sva vrata koja vode ka igri i zabavi. Jedino što još mogu da vam kažem jeste da se iskreno divim zimi i da iskreno obožavam zimske čarolije

Dete u coveku nikada ne miruje

Dete u coveku nikada ne miruje

Detinjstvo je najlepsi period zivota. Kao dete mozemo doziveti ono sto kad odrastemo nikada necemo moci.Vecina dece jedva ceka da odraste, ali oni ne znaju da vise nikada nece imati toliko snova u dzepu, prljave ruke od blata, slinave rukave i usta umazana od cokolade.

Covek koliko god da poraste, obrazuje se, postane uspesan i zaboravi na svoje detinjstvoipak u dusi ostane ono luckasto i nevaljalo dete. Cesto ispadne da su odrasli cak i veca deca od nas. Ljudi kad porastu postanu ozbiljniji, ali ipak dodju i ti trenutci kada su i njima potrebni ti nestasluci i decije ludosti.Time se pokazuje da dete u coveku nikada ne miruje. Odraslima je bitno da ostave utisak na nas, da nas vaspitaju i objasne sta je u zivotu dobro, a sta ne. Ipak ja znam da se u svakom od njih krije jedno luckasto i neveljalo dete koje se krije kao da igra zmurke. Ponekad bi zeleli da nisu odrasli, ali zivot ide dalje. Problemi su sve veci i veci. Vrate se u proslos i sete se da se sve to promenilo, da su sada stariji, ali ma koliko god odrasli u njima sce uvek biti to iskreno dete koje ce ziveti vecno i koje ce ih za bilo koji problem koji ih bude snasao gurati da idu dalje, govoriti da nista ne moze da ih zaustavi, da sve moze da se resi.

Volim da razmisljam o tome kakva cu ja biti. Da li cu zauvek ostati dete ili cu postati tmurna, poslovna zena?Ali ne bih volela brzo da saznam. Zalim da uzivam u ovim trnutcima odrastanja i bez obaveza.